Читалачка значка
Манифестација „Читалачка значка“ већ шест деценија окупља љубитеље писане речи и подстиче децу да кроз креативно изражавање развијају читалачке навике, машту и љубав према књизи. На овој страници можете пронаћи сва упутства за вођење читалачких дневника, као и актуелне спискове књига за ову школску годину.
Најновије
Формална упутства
- Због прегледности користите велике свеске, по могућству тврдих корица. Свеску намените само за Читалачку значку и наставите да пишете у њој сваке наредне године када учествујете. Битно је само прескочити неколико страна, назначити разред.
- Да би се лакше читало, користите хемијску оловку!
- Цртежи и илустрације су обавезни до 5. разреда. Илустрација треба да стоји уз обрађено књижевно дело или непосредно иза њега, а не на неком другом месту у свесци (нпр. иза свих текстова).
Начин обраде дела
- Прочитати и обрадити у свесци обавезно сва три изабрана дела. Представљање једне књиге је довољно да буде у опсегу од 2 до 5 страна.
- Биографији писца приступити са интересовањем за неки занимљив детаљ из живота и истакнути најпознатија дела. Нема потребе да исписујете нашироко оне податке које ионако нећете упамтити.
- Тумачење дела треба да буде прилагођено узрасту - од кратког препричавања и илустрација у нижим разредима, ићи у правцу анализе и промишљања о делу, уз минимално препричавање, у вишим разредима. Избегавати свако формално одређење као што су ликови, време, место и сл. Писати у форми есеја да би се иза написаног видело дете, његова машта, идеје, размишљања. Свака аутентичност је добродошла! Ове године се додељује се и пет награда изненађења за најбоље илустроване свеске!
Савет школских библиотекара
Веома је важно и изражавање ученика током разговора о прочитаним делима: треба говорити јасно, ни превише тихо, а ни прегласно, сликовито сев изражавати. Ако ученицима или учитељима нешто није јасно треба да се обрате школским библиотекарима. Наслове књига које треба прочитати одређују искључиво општински и школски библиотекари.
Навешћемо неке примере из разговора о прочитаним делима: Шта ти се свидело у овој књизи и због чега; Опиши кратку радњу дела; Опиши део из књиге који ти се највише допао; шта си научио/ла из овог дела? Шта писац жели да нам поручи овим делом?
Млађи ученици би требало да разликују бајке од басни.
Басне су краће поучне приче у којима су главни актери животиње које говоре и имају различите људске особине. У баснама се приказују добре или лоше људске особине које су пренесене на животиње. Читајући их, ученици уче о животној мудрости, како би требало а како не да се понашају у одређеним животним ситуацијама. Уочавају разлику између доброг и лошег и које се људске особине вреднују, а које не.
Бајке су дуже приче од басни. Они су спој природног и натприродног, истинитог и измишљеног. Овде су јунаци принцезе, принчеви, краљеви, маћехе, виле, змајеви, патуљци, џинови, богати и сиромашни, који прелазе дугачак пут да би дошли до срећног краја. Ученици уочавају најлепше и најгоре људске особине као што су: љубав, доброта, храброст, лукавство, зло, завист, сиромаштво, богатство, част и власт. Читајући бајке, ученици постају бољи, племенитији, мудрији и уче их шта треба радити, а шта не у одређеним животним ситуацијама.
Књиге за Читалачку значку
- „Песме”, Ј. Ј. Змај (1 песма)
- „Приче о Јасни и Јоци”, Драган Лукић (1 прича)
- „Звончићи звоне“, Ела Пероци (1 прича)
- „Приче из шуме“, Николета Новак (1 прича)
- Разбрајалице и брзалице (по 3) (Једна песма, једна прича, три брзалице и три разбрајалице по избору - научити их напамет)
- „Испод змајевих крила”, Бранко Ћопић
- „Причам ти причу”, Душко Радовић
- „Ако је веровати мојој баки”, Десанка Максимовић
- „Од читања се расте”, Јасминка Петровић
- „Нежна песма о нежном ветру Дувољубу” или „Кога се тиче како живе приче”, Дејан Алексић
- Народне басне (Две приче, две бајке и две басне по избору)
- „Вашар у Тополи”, Добрица Ерић
- „Доживљаји мачка Тоше”, Бранко Ћопић
- „Вини звани Пу”, Александар Милн
- „Бамби”, Феликс Салтен
- „Риба риби гризе реп” или „Хоћу кући“, Јасминка Петровић (Три књиге по избору)
- „Петар Пан”, Џејмс Метју Бари
- „Пипи Дуга Чарапа”, Астрид Линдгрен
- „Чаробњак из Оза”, Френк Баум
- „Леси се враћа кући”, Ерик Најт
- „Кажи тети добар дан“, Јасминка Петровић (Три књиге по избору)
- „Магареће године“, Б. Ћопић
- „Чича Томина колиба“, Харијета Бичер Стоу
- „Хајди“, Јохана Шпири
- „Херодотове приче“
- „Девојчица у плавој хаљини“, Александар Поповић
- „Барон Минхаузен“, Г. Биргер
- „Зеленбабини дарови“, Ивана Нешић (Три књиге по избору)
- „Ово је најстрашнији дан у мом животу“, Јасминка Петровић
- „Хајдук у Београду“, Градимир Стојковић (или неки други наслов из тог серијала)
- „Добар ветар, Плава птицо“, Берислав Косијер
- „Оливер Твист“, Чарлс Дикенс
- „Невидљиви човек“, Херберт Џорџ Велс
- „Зов дивљине“ или „Бели очњак“, Џек Лондон
- „Мој дека је био трешња“, Анђела Нанети
(Три књиге по избору)
- „Гарави сокак“, Мирослав Антић
- „Лајање на звезде“, Милован Витезовић
- „Урнебесна физика“, Игор Коларов
- „Тата, ти си луд“, Вилијем Саројан
- „Ћао, ти!“, Беатриче Мазини и Роберто Пјумини
- „Тајни дневник Адријана Мола“, Сју Таузенд
- „Лето кад сам научила да летим“, Јасминка Петровић
(Три књиге по избору)
- „Песме“, Алекса Шантић или Јован Дучић
- „Танго за троје“, Слободан Станишић
- „Шешир професора Косте Вујића“, Милован Витезовић
- „35 калорија без шећера“, Јасминка Петровић
- „Деца Бестрагије“, Урош Петровић
- Ми деца са станице Зоо“, Кристијана Ф.
- „Ловац у житу”, Џером Дејвид Селинџер
- Омиљена књига ученика
(Три књиге по избору)