Čitalačka značka
Manifestacija „Čitalačka značka“ već šest decenija okuplja ljubitelje pisane reči i podstiče decu da kroz kreativno izražavanje razvijaju čitalačke navike, maštu i ljubav prema knjizi. Na ovoj stranici možete pronaći sva uputstva za vođenje čitalačkih dnevnika, kao i aktuelne spiskove knjiga za ovu školsku godinu.
Najnovije
Formalna uputstva
- Zbog preglednosti koristite velike sveske, po mogućstvu tvrdih korica. Svesku namenite samo za Čitalačku značku i nastavite da pišete u njoj svake naredne godine kada učestvujete. Bitno je samo preskočiti nekoliko strana, naznačiti razred.
- Da bi se lakše čitalo, koristite hemijsku olovku!
- Crteži i ilustracije su obavezni do 5. razreda. Ilustracija treba da stoji uz obrađeno književno delo ili neposredno iza njega, a ne na nekom drugom mestu u svesci (npr. iza svih tekstova).
Način obrade dela
- Pročitati i obraditi u svesci obavezno sva tri izabrana dela. Predstavljanje jedne knjige je dovoljno da bude u opsegu od 2 do 5 strana.
- Biografiji pisca pristupiti sa interesovanjem za neki zanimljiv detalj iz života i istaknuti najpoznatija dela. Nema potrebe da ispisujete naširoko one podatke koje ionako nećete upamtiti.
- Tumačenje dela treba da bude prilagođeno uzrastu - od kratkog prepričavanja i ilustracija u nižim razredima, ići u pravcu analize i promišljanja o delu, uz minimalno prepričavanje, u višim razredima. Izbegavati svako formalno određenje kao što su likovi, vreme, mesto i sl. Pisati u formi eseja da bi se iza napisanog videlo dete, njegova mašta, ideje, razmišljanja. Svaka autentičnost je dobrodošla! Ove godine se dodeljuje se i pet nagrada iznenađenja za najbolje ilustrovane sveske!
Savet školskih bibliotekara
Veoma je važno i izražavanje učenika tokom razgovora o pročitanim delima: treba govoriti jasno, ni previše tiho, a ni preglasno, slikovito sev izražavati. Ako učenicima ili učiteljima nešto nije jasno treba da se obrate školskim bibliotekarima. Naslove knjiga koje treba pročitati određuju isključivo opštinski i školski bibliotekari.
Navešćemo neke primere iz razgovora o pročitanim delima: Šta ti se svidelo u ovoj knjizi i zbog čega; Opiši kratku radnju dela; Opiši deo iz knjige koji ti se najviše dopao; šta si naučio/la iz ovog dela? Šta pisac želi da nam poruči ovim delom?
Mlađi učenici bi trebalo da razlikuju bajke od basni.
Basne su kraće poučne priče u kojima su glavni akteri životinje koje govore i imaju različite ljudske osobine. U basnama se prikazuju dobre ili loše ljudske osobine koje su prenesene na životinje. Čitajući ih, učenici uče o životnoj mudrosti, kako bi trebalo a kako ne da se ponašaju u određenim životnim situacijama. Uočavaju razliku između dobrog i lošeg i koje se ljudske osobine vrednuju, a koje ne.
Bajke su duže priče od basni. Oni su spoj prirodnog i natprirodnog, istinitog i izmišljenog. Ovde su junaci princeze, prinčevi, kraljevi, maćehe, vile, zmajevi, patuljci, džinovi, bogati i siromašni, koji prelaze dugačak put da bi došli do srećnog kraja. Učenici uočavaju najlepše i najgore ljudske osobine kao što su: ljubav, dobrota, hrabrost, lukavstvo, zlo, zavist, siromaštvo, bogatstvo, čast i vlast. Čitajući bajke, učenici postaju bolji, plemenitiji, mudriji i uče ih šta treba raditi, a šta ne u određenim životnim situacijama.
Knjige za Čitalačku značku
- „Pesme”, J. J. Zmaj (1 pesma)
- „Priče o Jasni i Joci”, Dragan Lukić (1 priča)
- „Zvončići zvone“, Ela Peroci (1 priča)
- „Priče iz šume“, Nikoleta Novak (1 priča)
- Razbrajalice i brzalice (po 3) (Jedna pesma, jedna priča, tri brzalice i tri razbrajalice po izboru - naučiti ih napamet)
- „Ispod zmajevih krila”, Branko Ćopić
- „Pričam ti priču”, Duško Radović
- „Ako je verovati mojoj baki”, Desanka Maksimović
- „Od čitanja se raste”, Jasminka Petrović
- „Nežna pesma o nežnom vetru Duvoljubu” ili „Koga se tiče kako žive priče”, Dejan Aleksić
- Narodne basne (Dve priče, dve bajke i dve basne po izboru)
- „Vašar u Topoli”, Dobrica Erić
- „Doživljaji mačka Toše”, Branko Ćopić
- „Vini zvani Pu”, Aleksandar Miln
- „Bambi”, Feliks Salten
- „Riba ribi grize rep” ili „Hoću kući“, Jasminka Petrović (Tri knjige po izboru)
- „Petar Pan”, Džejms Metju Bari
- „Pipi Duga Čarapa”, Astrid Lindgren
- „Čarobnjak iz Oza”, Frenk Baum
- „Lesi se vraća kući”, Erik Najt
- „Kaži teti dobar dan“, Jasminka Petrović (Tri knjige po izboru)
- „Magareće godine“, B. Ćopić
- „Čiča Tomina koliba“, Harijeta Bičer Stou
- „Hajdi“, Johana Špiri
- „Herodotove priče“
- „Devojčica u plavoj haljini“, Aleksandar Popović
- „Baron Minhauzen“, G. Birger
- „Zelenbabini darovi“, Ivana Nešić (Tri knjige po izboru)
- „Ovo je najstrašniji dan u mom životu“, Jasminka Petrović
- „Hajduk u Beogradu“, Gradimir Stojković (ili neki drugi naslov iz tog serijala)
- „Dobar vetar, Plava ptico“, Berislav Kosijer
- „Oliver Tvist“, Čarls Dikens
- „Nevidljivi čovek“, Herbert Džordž Vels
- „Zov divljine“ ili „Beli očnjak“, Džek London
- „Moj deka je bio trešnja“, Anđela Naneti
(Tri knjige po izboru)
- „Garavi sokak“, Miroslav Antić
- „Lajanje na zvezde“, Milovan Vitezović
- „Urnebesna fizika“, Igor Kolarov
- „Tata, ti si lud“, Vilijem Sarojan
- „Ćao, ti!“, Beatriče Mazini i Roberto Pjumini
- „Tajni dnevnik Adrijana Mola“, Sju Tauzend
- „Leto kad sam naučila da letim“, Jasminka Petrović
(Tri knjige po izboru)
- „Pesme“, Aleksa Šantić ili Jovan Dučić
- „Tango za troje“, Slobodan Stanišić
- „Šešir profesora Koste Vujića“, Milovan Vitezović
- „35 kalorija bez šećera“, Jasminka Petrović
- „Deca Bestragije“, Uroš Petrović
- Mi deca sa stanice Zoo“, Kristijana F.
- „Lovac u žitu”, Džerom Dejvid Selindžer
- Omiljena knjiga učenika
(Tri knjige po izboru)